Crop je jedan divan alat u Photoshopu i ostalim programima za obradu fotki i svi ste se sreli s njim puno puta pa neću filozofirat oko njegovog korištenja, nego više promišljati koliko je u biti koristan. Sam alat je poprilično jednostavan iako se iz verzije u verziju zna pojaviti neka nova začkoljica.

On nam može pomoći oko ispravljanja manjih grešaka kod kadriranja i rezanja nepotrebnih dijelova ili pak u stvaranju “novih” fotografija. Naravno da je najbolje okinuti kadar koji neće trebati korigirati na taj način u kasnijoj obradi, ali takvo precizno fotkanje je moguće npr. u studiju ili kod pejzaža kod produkt fotografije i sl. Ali u sportu baš i ne te zato objeručke prihvaćam vađanje fotki iz fotke ovim alatom.

Kako su mega pikseli na senzorima rasli tako je Crop postajao svestraniji alat od pukog rubnog rezanja za kojeg ga većina ljudi koristi. E tu sad dolazimo do one stare svađe oko hrpe mega piksela u aparatima, da li su potrebni ili je to čisti marketing. U dosta slučajeva je stvarno stvar marketinga i pumpanja prodaje, ali u ozbiljnijim aparatima su mi sve draži (iako sam se prije i sam opirao toj pošasti pumpanja).

Više je korisnih stvari zašto je dobro imati malo više MP, a jedna od njih je upravo i cropanje. Ako imamo npr. Nikon D810 sa 36 MP odnosno 7360×4912 px onda ćemo iz te rezolucije puno lakše odnosno kvalitetnije izvući potpuno novu fotku nego iz 20 MP.

Cropanje je i divan alat za siromašne fotografe bez onih divnih fiksnih 300, 400 ili 600 mm objektiva. Neće se tu dobiti onako lijepa fotka sa razbijenom pozadinom koju će napraviti npr. 400mm pri 2.8, ali nećete imati pol stadiona u kadru nego samo igrače ako snimate sa 70-200.

I tu su po meni Canonove i Nikonove perjanice 1DX MK II i D5 podbacili jer im je Sony pokazao da se uz 12fps mogu rokati 42 MP fotke. Ne moram napominjati da se iz toga daju iskropati čuda.

Ako je kadar malo širi sa više detalja iz jedne fotke se može izvući ne samo jedan crop nego njih više, a da ne bi ostao na laprdanju evo i živog primjera.

U originalu imamo meni solidan kadar u kojem vidimo i auto i publiku i stare kuće okolo koje nam govore da je to seoski rally. A imamo i tzv. “text space” za neku dodatnu grafičku obradu po potrebi. Sve u svemu solidno.

E onda stisnemo C u Photoshopu i krenemo tražiti nove kadrove. Malo izvadimo auto iz okoline…

pa napravimo okomitu verziju

pa suzimo na auto i publiku

a onda pak na auto i kuću

Možemo probat još više “zumirat” da vidimo samo vozača i suvozača

ili pak pripremiti fotku za ubacivanje nekakvog teksta iznad auta.

Kao što vidite uz odgovarajuću fotku ima dosta manevarskog prostora za raznolikost. Ali naravno budite spremni na napade čistunaca koji misle da je fotografija prava samo ako se ne dira nakon što ju skinete s kartice. Mene iskreno zaboli za takve komentare neukih wannabe fotografa pa režem kako želim odnosno kako bi u srpskoj sinkronizaciji rekao Hasan u Dušku Dugoušku: “Hasan će da secka.”