Nakon valjda 18 godina bloganja, nakon više od 1000 postova i tko zna koliko tisuća fotografija došlo je vrijeme da smotam kablove i ugasim internet.
Blog kao takav već godinama nema smisla, ne samo moj nego kažu općenito. Rodile su se novije još nepismenije generacije s još manje koncentracije, volje za čitanjem nečeg dužeg od naslova, došlo je bezbroj lobotomirajućih servisa i pisanje bloga koje mi je na kraju služilo za zabavu je izgubilo i tu zadnju svrhu.
Nedostatak interesa, interakcije s jedne strane i stvarni trošak vremena i servera s druge i rezultat je bio neizbježan koliko god ga ja otezao.
Bloger.hr
Toliko o kraju, ali ajmo se prebaciti na početak, na tu 2005. i na servis bloger.hr koji je pokrenuo novu lavinu bloganja koja uključuje i foto ekipu u nastajanju.
Postojali su i prije blog servisi, ali bloger je nekako to digao na zanimljiviji nivo. Bolje je izgledao, pisalo se o blogerima, postojale su neke tablice gledanosti, neke preporuke, sve u svemu zanimljiv community na kojem sam upoznao hrpu ljudi. Prvo samo online kroz međusobne posjete blogovima i komentiranje, a poslije i uživo na raznim foto kavama, foto druženjima i raznim foto pizdarijama.
Tada je nekako ta digitalna fotografija dobila maha i sve više ljudi je ulazilo u nju i bloger je bio odlično mjesto za produbljivanje interesa i dijeljenje stečenog znanja i skupljanje nekih novih.
Zarobljeni trenuci kako sam domišljato nadjenuo ime svom blogu nisu loše kotirali što mi je dalo poticaj za dalje pa sam stalno nešto prčkao po blogu, što vizualno, što sadržajno. Sada mi to sve naravno izgleda užasno, ali tada je bilo zabavno i cool.
Foto grupacija je jačala, a neka imena su već tada pokazivala da će ostaviti traga u foto svijetu. Talenti su jednostavno odmah iskočili.
Fotkanja i druženja su postajala intenzivnija, posuđivala se oprema, stvarali se neki projekti, pa nešto i zaradilo.
Čak smo i grupnu izložbu imali. Nas 11 se uspjelo skupiti pod radnim nazivom F11 i na FER-u smo 2008. objesili svoje 33 fotografije i baš smo si bili važni. Čak nam je i Hlevnjakica predgovor pisala.
No s vremenom je taj bloger prestajao biti onaj zanimljivi servis s početka i imao je sve više problema i sve manje interesa za održavanjem od strane vlasnika pa je to sve počelo gubiti intenzitet. Neki fotići su se već dovoljno isprofilirali i krenuli svojim stranama u malo ozbiljnije vode.
WordPress
A ja sam pak 2010. Odlučio napustiti raspadnuti bloger i otvoriti svoj blog na wordpressu. Tu je blog poprimio malo moderniju formu i izgledao malo ozbiljnije, ali je community nestao.
Tijekom vremena su se pojavljivali i problemi oko updatea WordPressa odnosno tema koje su pak imale utjecaj na funkcionalnost starih postova koje je onda trebalo prilagođavati, ali tko će to platit, tko će potrošiti toliko vremena za ništa.
Foto ekipa koja se do sada već posvadila, pomirila, neki pak vjenčali/rastali, pokumili, otišli u Irsku više nije bila ekipa i svatko je za sebe nešto radio na foto planu ili pak nije.
Ja sam tvrdoglavo i dalje fotkao kad sam stigao i redovno punio blog, prešao s malih rezolucija od 800px na 2048px i tako sve više i brže gušio servere jer sada su fotke išle na server koji plaćaš, a ne na Photobucket kao na blogeru. Nakon nekog vremena me udomaćio frend na svojim serverima, ali kad sam vidio da i tamo dobivam crvena upozorenja o prekoračenju 100% kapaciteta od 20 GB prebacio sam zadnje postove na Google Drive pa pluginom prikazivao na wordpressu, ali ni to nije neka sreća što zbog nepouzdanosti prikaza, što zbog kvaliteta optimiziranog prikaza.
Ne zaboravimo ni tu prokletu koronu koja je sve umrtvila pa se i moje fotkanje svelo na minimum minimuma.
Boostati Ili odustati
Dolaskom R6 MK II sam bio na rubu da uložim u mirrorless i podebljam aktivnosti, ali računica je vrlo jednostavna – ne može se pravdati jer dotoka love nema. Ostaje mi postojeća oprema, fotkat ću kada ulovim vremena, akreditacija i volje, a objavljivati ponešto na nesretnom fejsu, pa koju fotku na instagramu i to je to.
Jel se isplatilo?
Apsolutno. Prigrlio sam jedan prekrasan hobi, podijelio ga s ljudima, upoznao hrpu ljudi, dobio poslova preko bloga, kupilo se i isprobalo opreme, pisalo o svemu i svačemu, bio sam na hrpi događaja, što sportskih, što koncerata, pisao o putovanjima, o svakoj kupovinu i testiranju i razmišljanje o kupovini sam podijelio s vama i prokomentirao, intervjuirao ponešto ljudi…
Sve u svemu bilo je zabavno prije svega, a nadam se i poučno i barem malo zanimljivo.
I dalje sam uvjeren da je blog jedna odlična forma za ovu vrstu izražavanja i da nikakvi fejsbuci, tiktokovi i instagrami ne mogu dati bilo kakvu kvalitetu, samo kratkotrajnu zabavu od par sekundi, no to je na žalost današnja realnost koja nije po mom šmeku i zato primite jedan foto pozdrav od mene, bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Sincerely I. Drusany
No Comment