Treća sreća na Velesajmu. Naime ovaj koncert je korona dva puta odgađala i konačno se ovaj treći datum uspio održati. Iako je nebo imalo nešto protiv toga jer su munje sve jače rokale kako sam se približavao Velesajmu. Podsjetilo me na fotku s koncerta Brkova koju sam nedavno vidio, a na njoj munja roknula stup na pozornici. Reko kakve sam sreće ziher ću biti u pitu pored stupa kad počne gađanje munjama.

Nisam nikad bio na Velesajmu na koncertu pa ne znam koliko ovaj prostor prima ljudi, ali po meni odlična lokacija. Van grada s velikim parkingom u blizini, prostora je dovoljno, ima i taj natkriveni dio ak zagusti, tak da sve 5.

Na svu sreću ni kiša ni munje nisu bile toliko bezobrazni pa smo i predgrupu otpratili skoro bez kiše i reko bih točno u 21h, baš kao po satnici dočekali Pixiese na relativno malom i skromnom stageu.

I kreće show bez govorancije, uz običan light, samo bas sa Gouge away na repeatu, da nas napale reklo bi se. Po reakciji publike iza sebe rekao bih da su uspjeli.

Ne pamtim ovako veliki photo pit s tako malim brojem fotografa pa je fotkatnje bilo lagodno, bez naguravanja i upadanja u kadar. Šteta da stage nije bio malo atraktivniji jer oni nisu od prevelikog kretanja pa fotke i nisu neko ludilo.

Kad je koncert bio najavljivan pričalo se o promociji zadnjeg albuma Beneath the Eyrie, meni najdražeg albuma koliko god to strašno zvučalo, pogotovo starijoj ekip, ali da li sam u krivu ako kažem da sam čuo jednu pjesmu s tog albuma? Album koji je dokaz kako se može dalje, kako bend može živjeti dalje u skladu s godinama i opet raditi odlične materijale, a ne biti pokušaj kopije samih sebe.

Nakon fotkanja sam stao sa strane, taman kad je krenuo Monkey gone to heaven i odlučio ostati iako sam već mislio krenuti jer je bila takva sparina da mi se doslovno povraćalo, a vidim da nisam bio jedini. Ono što Black Francis i u ovim godinama (57) radi s glasom je čudo. Malo lagano šapuće, pjevuši, pa na drugoj pjesmi se krene derati da te pošteno rastrese, pa opet u neki treći stil, pa u punk rokačinu…čudo.

Uz njega tu je i čudotvorac na gitari Joey Santiago, naravno David Lovering na bubnjevima i na basu Kim No3 odnosno Paz Lenchantin.

Uglavnom Pixiesi su jučer razdrmali Velesajam i vjerujem kako nije bilo nezadovoljnih. Oni koji nisu imali pare su koncert mogli gledat i sa strane, prostora je bilo :) Sad se grizem kaj ih nisam prije par tjedana išao gledati u Amsterdamu kad sam već bio tamo.

Na putu doma naravno palim Spotify, stavljam random live, na nebu prema istoku opet deru munje, a sa krkih VW zvučika dere Stormy weather…romantika.