Povratak u život nastavljam sa odgođenim koncertom Natali Dizdar u Tvornici kulture.
Pravi susret se trebao desiti na Valentinovo, ali korona…
Opet zmija ispred ulaza na Šubićevoj, ovog puta uz samo jedna otvorena vrata što je značilo da će koncert definitivno kasniti. I kasnio je, barem pola sata, a ja si već mrmljam u bradu “ne bi te čeko ni Žilber Beko, to bi za njega bila gnjavaža”. Ali naravno da smo ju čekali i dočekali, a kad smo kod Becauda parafrazirajmo onu njegovu poznatu
Jedan od najljepših glasova naše estrade, nažalost nije mi tako bajkovito zvučala kao prije 11 godina kada sam ju fotkao u ZKM-u iz kojeg još imam CD koji sam na poklon dobio od žene. Nije stvar u Natali i njenom glasu, ali je zvuk na par mjesta u Tvornici na kojima sam bio jednostavno zvučao šuplje i nisam mogao dobiti pravi dojam i atmosferu koja je nužna za potpuno uživanje.
Natali je na žalost od tog ZKM-a izbacila još samo jedan studijski album “Iluzije” 2017. i nakon toga samo par singlova sa novim projektom Beti i solo “Kad mislim na to” ako se ne varam.
Tvorničko fotkanje na ISO 6400 s fokusom koji namuči i jedinicu već postaju naporni tako da sam dosta preko one stvari fotkao.
Još kad sam saznao da je Rita zakurila i da moramo orkazivati sutrašnji rođendan, igraonicu i sve ostalo…više nisam imao volje za ničim pa sam se pokupio doma.
No Comment