Maksimir, uz Gornji grad meni najljepši dio Zagreba. Ne znaš jel mu boje stoji ovaj jesenski pokrivač ili pak zimski. Imam sreću da sam udaljen samo 5 minuta vožnje od njega, ali svejedno premalo vremena provodim u njemu.

Obično vikendom uspijem sa ženom napraviti krug po Maksiću, a poslije valja regulirat tlakove i popiti kavu. Tu se stvar komplicira…

Švicarska kuća i Vidikovac

Stvar ne bi trebala biti komplicirana jer su u sklopu Javne ustanove Maksimir 3 ugostiteljska objekta. Prvi je restoran na glavnom ulazu koji je i jedini u funkciji. Druga dva su Vidikovac i Švicarska kuća koji godinama nisu u funkciji. Da stvar bude bolje Vidikovac je bio obnovljan, ali nikada otvoren nakon toga. Trenutno je opet obavijen u skele i ceradu, ovaj put oko tornja.

U međuvremenu se i Švicarska kuća počela raspadat što me u biti i potaklo da napišem ovaj post. Negdje sam već pisao o ovoj situaciji, vjerojatno u nekoj fejs raspravi, ali je od onda prošlo dosta vremena, a situacija je postala još jadnija.

Kratkim guglanjem ćete naći podosta članaka o tužbama i protutužbama između tvtke koja u zakupu ima ova dva objekta i Javne ustanove Maksimir. Svako prdi svoje, a u međuvremenu građani i turisti gledaju kako ovi kultni objekti propadaju.

Opalio sam par fotki oko zatvorene Švicarske kuće na kojima se jasno vidi koliko je vlaga i plijesan uništila kuću, kako su komadi konstrukcije opali, kako drvo trune dok je na ulaznim vratima štanga sa lokotom koja poručuje no pasaran. Sve to sa zida cinično gleda tabla “Baština” Ministarstva kulture jer naime oba objekta su zaštićena kulturna dobra.

Ova divna situacija bi mogla potrajati do 2017. godine do kada su objekti u najmu.