Frtalj stotke, tako je pisalo na slavljeničkim tortama. Nije malo. Baš toliko je napunilo Hladno pivo tog 25.05.2013.

25. godina je prošlo od prvog koncerta u Kumrovcu do ovog ko zna kojeg, slavljeničkog na Šalati. Zadnji put sam ih na Šalati gledao ’97. Nakon što su izbacili svoj treći album Desetku. Tada sam ja bio jedan od onih klinaca kojima sam se u subotu čudio. Tada je Hladno pivo bio punk bend, a u subotu bend za veće mase, mainstream rekli bi. Daleko od toga da to loše zvuči, ali nije to to na čemu je moja generacija odrastala. Vidio sam još neke generacijske suborce, a i one starije koji su došli lagano pijuckati pivicu tamo negdje iza i na tribinama i s nostalgijom u pogledu čekali nekakav flashback sa Džinovskog ili GADa.

Ali zato prvi redovi odnosno većina mase na Šalati nije imala sjetan pogled, imala je želju čuti sve kaj će izaći iz Miletovih usta.  Bilo je i ekstremnih histeričnih cura na ogradi koje su vrištale i plakale kada bi se Mile približio. Očekivao sam i neko padanje u nesvijest od ekstaze, ali toga ipak nije bilo.

Osim mlado-staro kombinacije u publici su bile i neke ženskice koje kao da su sa špice došle čemu se fakat nisam nadao, a par metara od njih podriguju klinci sa friškim irokezama i martama na nogama. Najzanimljivija je bila mala curica koja je taman toliko visoka da vidi preko ograde na koju je bila naslonjena. Stvarno čudan spoj publike. No čini se da su se svi dobro zabavljali, a to je ono najvažnije.

Jedina opasnost za kvarenje zabave je bila najavljena kiša, ali ona se par sati prije dobro ispadala tako da je cijeli koncert prošao bez i jedne kapi.

Hladno pivo nam je pripremilo šarenu set listu od 39 pjesama tako da se našlo nešto i za nostalgičare i za one manje nostalgične. Otvorili su sa Šamarom da bi nastavili sa Dobro veče, što mi baš nije jasno jer ima li boljeg početka koncerta od „Dobro veče i dobro došli svi, u naš trodimenzionalni horor film“. Odsvirali su i novi singl Na ovim prostorima za koji su nedavno snimili i spot.

Čini se da ipak nije sve tako sivo u Hrvatskoj jer ljudi su bacali i pune pive prema pozornici, a pored mene se sparkirala i jedna tenisica. Dakle ima se, može se. Nadam se da se taj intelektualac nije jako prehladio na mokrom hladnom betonu.

Stage nije imao nikakvih posebnih kerefeka, jedino je u par navrata izašla disco kugla i krenuo lightshow pa smo imali zanimljive foto kadrove.

Bio sam uvjeren da će se na rođendanskom koncertu pojaviti i neki gosti, vjerojatno Zadruga te da će se nešto posvetiti i pokojnom Tusti, ali Zadruga je došla samo na Zokijevoj majici dok o Idijotima nismo ništa čuli. Jedini „stranac“ je bio čelist Stanislav Kovačić koji je odgudio par stvari  i to je to.

Dečki su izašli na dva bisa, a koncert su završili sa Rigolettom. Ubrzo je uslijedila kratka presica i rezanje torti i nakon toga sam se ja odjavio.

Primjetit ćete ogromnu galeriju fotografija, a za to je kriva AAA akreditacija koju inače nemam. Dakle nije me kačilo standardno pravilo 3 pjesme pa van nego sam mogao cijeli fotkati cijeli koncert. Trebalo se fotkati i u backstageu i na pozornici, ali to nije ispalo baš kako je planirano pa od toga ima samo par fotki.

Samo će najhrabriji, najvještiji i oni sa flat rate internetom proći kroz cijelu galeriju.